Нисам из Београда. Нису ни Београђани више. Постиђени и малаксали, проматрају куле што ничу. Крсте се кад возач расклиманог аутобуса опсује. Гунђају док се с другима сударају. Преврну очима чим угледају разбијену калдрму. Уздишу над мостом у парку. Немушти. Ни реч да изусте. И куле ничу. Возачи псују. Сударају се. Разбијају. Разбијени. Неми. Реч ни... Continue Reading →