На семафору у новобеоградском булевару пали се црвено светло, заустављам кола, и на улици којом се возила крећу приметим три дечака светле боје коже како држе у рукама средства за чишћење стакла. Виђала сам их и раније, издалека, сад ми се приближавају, онај десно, насмејан, пита треба ли ми њихова услуга, кажем да не, а онда отварам прозор и питам их зашто то раде кад су мали, могуће је да још нису кренули у пети разред. Један одговара како живе близу и ово је начин да зараде, јер где би иначе могли да оперу стакла на колима сем на улици. Крећу се између возила, делују спретно, симпатично, док се у разговор не укључи и трећи којем у том часу надође страшан бес и почне говорити грубо, одсечно, препознајем у њему старије људе који нису навикли на стрпљење и добро, па реагују и пре туђих реакција. На семафору се пали зелено светло, и ја збуњена настављам даље.
Целу колумну, писану ексклузивно за портал РТ Балкан, можете прочитати овде.
Биљана Ковачевић 
Leave a comment