Предновогодишња галама

Километарски редови пред касама у продавницама и препуне корпе којекаквих трица и кучина говоре да су људи робови навика, уместо смисла.

Ако се и припремамо за смак света, онда данашњи дан и све друге дане треба да проведемо тако да кад би нас неко приупитао – шта смо радили, кажемо – покушали смо да спасимо свет од ужаса, а не да смо ужас чекали, тромо гурајући колица према излазу.

На крају године или живота највише ће нас коштати празнина. Кад купљене ствари распоредимо по полицама и фрижидеру, намиримо трбухе и оперемо руке, гљивица која да се не запати, окренућемо се уназад и тад – нећемо видети ништа.

Лако је времену, оно може без нас, али не можемо ми без њега. Како да вратимо сат и почнемо од нуле кад у галами, кицошки, чекамо поноћ.