Книн – прича у слици

Испод Букуље, у топлом Аранђеловцу, шетам се отменим парком и спазим стари хотел, распада се, а предиван, кажем да ћу га купити, премда немам новца, кроз решетке полутихо питам има ли кога, глас одјекне, још се у поткровљу од пожара црни, чувар се оженио на првом спрату, прича ми, и ја већ гледам како да прозоре уредим и дрвенарију сачувам, добра је, ћутим, у мислима оживљавам: да макар ово буде цело и – моје, кад је оно што ми једино припада туђе, разбијено, иако знам – не задуго, полако, тек је двадесет и седма година.