Други су наше огледало

Ако желимо да сазнамо да ли се неко променио, погледаћемо да ли су се променили његови односи са другима. Зашто је тако? Зато што се идентитет сваке динамичне структуре формира кроз однос са Другим. Иако савремена цивилизација негује усамљеност, нико није сам и ова датост има вредност ‒ потврђује да нико не може да настане, нити нестане без других, са којима може и не мора да буде у складу.

Не би требало сметнути са ума ни веће групе људи, друштвене заједнице или нације, које негују сличан идентитет или заједничке интересе. Групе се мењају, као што се мења човек, па оштри сукоби којима сведочимо говоре да је нешто ново наступило место старог. Тако је данас једна пространа источноевропска земља променила свој ракурс и збивања о којима се говори последице су те промене. Оне су ‒ јасно ‒ драматичне, јер тичу се многих, али су константа у развоју света.

Питао ме је скоро један пријатељ ‒ како знаш да се неко променио? Одговорила сам ‒ лако, само погледаш ко му је сад саговорник, а са киме се не слаже. Ни за чим другим не треба да трагаш. Други су увек наше огледало.