Неки ме људи подсећају на равну линију. Док је лењир обликовао њихове контуре и док су постајали правилни, изгубили су гипкост и осетљивост. Све разумеју, али им ништа није блиско. Пате од мишљења и ставова, разборито суде, логични су, на први поглед – симпатични, али не разговарају.
Јер разговор је – другост. Он квари концепте и руши идеје. Чини нас огољеним пред оним што једино јесмо, а то нису замисли. То чак није ми морал.
То је живот који бива и који се опире законима. Несводив је на формулу.
Зато математика и није природна наука.
Биљана Ковачевић 
Leave a comment