Книн у белом

Војници у белом марширају главном улицом,

пристигли одасвуд хрле према тргу не би ли се поклонили

прошлости и подвигу.

Вичу, грме, кô да је олуја.

И само тог дана град је њихов.

Свих других – он је наш,

постиђен и већ стар,

на усуканој калдрми код борића,

пут водопада и Топоља,

према Булиној страни и Врпољу,

срамежљиво нешто говори,

а чини се да јечи.

Хоћу ли продисати?

И хоће ли вас поново – бити?!