Нисам из Београда.
Нису ни Београђани више.
Постиђени и малаксали, проматрају куле што ничу.
Крсте се кад возач расклиманог аутобуса опсује.
Гунђају док се с другима сударају.
Преврну очима чим угледају разбијену калдрму.
Уздишу над мостом у парку.
Немушти.
Ни реч да изусте.
И куле ничу.
Возачи псују.
Сударају се.
Разбијају.
Разбијени.
Неми.
Реч ни да изусте.
Београђани.
Leave a comment