Београђани

Нисам из Београда.

Нису ни Београђани више.

Постиђени и малаксали, проматрају куле што ничу.

Крсте се кад возач расклиманог аутобуса опсује.

Гунђају док се с другима сударају.

Преврну очима чим угледају разбијену калдрму.

Уздишу над мостом у парку.

Немушти.

Ни реч да изусте.

И куле ничу.

Возачи псују.

Сударају се.

Разбијају.

Разбијени.

Неми.

Реч ни да изусте.

Београђани.

Leave a comment

Create a website or blog at WordPress.com

Up ↑