Навијачки дрес у Книну

Кад дођеш у било који град,

а тај град је пустињом постао

и видиш људе који се веселе,

јер весели су после туге и гола,

радују се кад виде звезду

у бескрајном плавом кругу,

немој на њих палицом и грубо,

немој их газити и кињити.

Знаш да постоје, да живе тихо, да су обневидели од мрака

и да ником не сметају, чак и кад се смеју,

а смеју се ретко.

Пусти их да буду где јесу, јер другачије не знају,

а морају бити,

да би били,

сакрили к(т)о су,

а то су

што видиш,

ево,

ту.

Склупчани у своју кожу,

храпаве су им усне од тешког смиља које беру поред цесте.

Не видиш то.

Да видиш,

знао би

да их одавно више нема.