Замисли град.
Државу.
Платонову.
Где је грађанин свестан.
Промишља дубоко.
Не виче.
Бахат није.
И воли што је ту.
Види други град.
Државу – једва.
Данашњу.
Где је грађанин сељак.
Залутао.
До себе и даље.
Бахат јесте.
И не воли.
Никог.
Где би – ти?
Тамо где је лако?
Али – то може свако.
Да стиже на време, кад ништа не касни.
Али – буди фаца.
Пођи онуд куд нико не би.
Да можда оставиш траг.
Leave a comment