Пењем се вечерас Француском улицом и пред очима се указује – чудесан призор. Тргом се некад звао. Поново је под скелама, заточен, збијен, као да су му душу извадили. Наглас негодују пролазници, ја за себе, питам се – Како смо се оволико запустили и допустили да неред превлада? Подижем главу горе, не бих ли угледала... Continue Reading →

На другој или трећој години факултета, више се и не сећам, писала сам семинарски рад који је подразумевао истраживање на терену. У складу с датим инструкцијама изабрала сам једно говорно подручје до ког сам отпутовала, тамо снимала говорнике, потом чуто детаљно анализирала и у складу с оним што сам затекла, а и научном литературом –... Continue Reading →

Нисам из Београда. Нису ни Београђани више. Постиђени и малаксали, проматрају куле што ничу. Крсте се кад возач расклиманог аутобуса опсује. Гунђају док се с другима сударају. Преврну очима чим угледају разбијену калдрму. Уздишу над мостом у парку. Немушти. Ни реч да изусте. И куле ничу. Возачи псују. Сударају се. Разбијају. Разбијени. Неми. Реч ни... Continue Reading →